Опис: Веома лако се распознаје по назубљеним крилима, белим мрљама са горње стране крила и белој шари у облику слова V са доње стране крила. Уз нешто непажње се може заменити са
многобојцем и
жутоногим многобојцем, а помало наликује неколико ситнијих врста, као што су
копривар,
егејац и
бело оцило.
Екологија: Иако се мрки многобојац обично виђа дуж путева и чистина у листопадним шумама (претежно буковим), изгледа да већи део свог живота проводе у крошњама. У литератури се
трепетљика наводи као честа биљка за прехрану гусеница, иако је познато да се лептири развијају на великом броју биљака из родова
Populus,
Salix,
Ulmus,
Betula,
Urtica… Изгледа да популације ове врсте имају редовне флуктуације, бар када је европски део ареала у питању. Познато је и да врста може лако нестати и поново реколонизовати удаљена станишта, а као главни узрочник њеног нестанка се наводи температура у зимском и пролећном периоду. При томе јединке презимљавају као одрасли, након чега постају полно зреле, паре се и полажу јаја. Гусеница се развија током пролећа, а нова генерација одраслих се јавља средином године.
Распрострањеност: Насељава умерена подручја Северне Америке, Азије и Европе. У Европи је ово ретка врста која залази у источне и централне крајеве континента, при чему су налази често локални. Заправо, врста се сматра изумрлом у добром делу западноевропског ареала. И у Србији није бележена неколико деценија, а након 2009. године је Србија међу ретким државама где се мрки многобојац може редовно видети. Бележен је у читавом брдско-планинском подручју, а стабилне популације постоје у околини Мајданпека са Ђердапом, на Старој и Сувој планини, у подножју Копаоника…
Законска заштита
ДС, Анекс 2
ДС, Анекс 4
Берн, Aнекс 2
Берн резолуција 6