Опис: Вишегодишња уснатица висока 30-60 cm, са пузећим ризомом. Стабљика усправна или устајућа, густо и коврџаво сивкасто маљава, већином разграната са разбацаним гранама. Листови на краткој петељци или скоро седећи, лиска широко троугласто јајаста или јајасто ромбоична, са тупим зубцима благо назубљена, са 2 пара бочних нерава, длакава, на лицу наборана, на наличју са бројним утиснутим жлездама. Метличасте цвасти (VII-IX) у растреситим дихазијама, на кратким дршкама, цветне дршке краће од чашице, која је цеваста, зелена или љубичаста, са из ждрела вирећим длачицама. Круница бела, бледољубичаста или црвенкаста, споља длакава, дуга око 1 cm. Плодићи јајасти, мрке боје.
Етимологија: "nepete" је етруског порекла и назив је древног града; уједно је то назив и за биљку која мирисом привлачи мачке, па је названа "мачја" а пошто по изгледу и мирису подсећа на нану, у већини народа се назива и мачја мента (види такође:
потплотуша).
Екологија: Биљка сувих станишта, шикара, каменитих површина и пешчара.
Распрострањеност: Земље Средоземља – укључујући северну Африку и Малу Азију (до Ирана). Субмедитерански флорни елемент.
Напомена: Већина врста рода маруља је или јако слична (по морфолошкој грађи, цвету, хабитусу) или доста варијабилна, стога представља тешку групу која задаје доста проблема и систематичарима. У литератури долазе са мноштвом синонима. Тако, код мирисне маруље према новијем кодексу у нашем региону се не води типска subsp.
nepeta него подврста subsp.
glandulosum (и још једна ређа подврста subsp.
subisodontum), па ваља сваки стари и нови податак и опис за ову врсту третирати у складу с тим.