Опис: Листопадно дрво слично
церу, али осредње величине (најчешће до 10-15 m). Крошња је светла, са укошеним гранама а кора дебла дубоко испуцала, црнкастосива (отуд једно од имена – црни цер). Младе гранчице густо маљаве. Пупољци укошени, за разлику од цера нису опкољени језичастим залисцима. Листови издужени, елиптично ланцетасти, на краткој петељци; лиска дуга 3 до 11 cm а широка 1,5-4 cm, са клинастом, заобљеном или срцастом основом и ушиљеним врхом; лице листа сјајно и голо док је наличје светлије боје и длакаво. Листови кожасте структуре, те подсећају на зимзелено (и сасушено преко зиме остају на гранама), имају 7 -12 пари бочних нерава. Перигон мушког цвета длакав, прашници голи. Купула крупна, 2,5 × 3 cm, расте појединачно или у групама до 3, на краткој и дебелој петељци. Плод (жир) лоптаст, дугачак 2,5-4 cm, широк до 2 cm, до пола и више скривен у купули, сазрева друге године. Цвета V, плодоноси X.
Екологија: Брдско-планинска врста која воли кречњачке стрмине, увале и деградиране површине склоне ерозији. Успева и на кршевитој подлози са плитким земљиштем, као
ксеротермна врста добро подноси летњу жегу и сушу. Образује светле, проређене шумарке, а као примешана врста насељава прогаљене и отворене шуме и шикаре.
Распрострањеност: Североисточни Медитеран, Турска. У Србији само јужни горски крајеви под субмедеранским утицајем.