Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Fabales
Фамилија: Fabaceae
Род: Ononis

Опис: Жбунић висок 30-60 cm, са снажним кореном без столона, са ± усправним и длакавим изданцима. Листови ± трочлани, са кратким дршкама или седећи, јајасти или издужено елиптични. Залисци велики и полујајасти, тестерасто назубљени. Цвасти (VI-IX) гроздасте, на врховима гранчица, у гушћим или растреситијим групама појединачних или двојних цветова дугих 1,5-2,5 cm. Круница је ружичаста (ређе светлољубичаста или бела) и прожета тамније обојеним жилама. Заставица је округласта, нешто дужа од чунића, жлездасто длакава; крила су обично светлија и за 1/2–2/3 краћа од заставице. Плод јајаста, око 7 mm дуга махуна, већином са само једним или ређе са два семена. Зечји трн је прилично варијабилан, због чега је правилније сматрати га ботаничком секцијом (Ononis sect. Ononis) – постоје разне форме и варијетети, нпр. var. albiflora, var. spinosaeformis, var. hungarica, var. spinoso-hircina итд. (разлике су у изгледу листа, трна, махуне, семена – уочљиве само стручњаку). Многе подврсте старија литература третира као засебне, а не као инфраспецифичне таксоне.
Екологија: Ливадска биљка. Сматра се омраженим коровом пашњака, али је биљку пољопривреда толико успешно потиснула да је све ређа. Стога је у Србији као лековита и медоносна биљка, законом заштићена. За стоку је слабе крмне вредности али док млада добра је крма.
Распрострањеност: Субмедитеранско-централноевропски флорни елемент.