Centaurea nervosa subsp. josifovicii M.R.Gajić ; Centaurea uniflora subsp. nervosa (Willd.) Bonnier et Layens

Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Asterales
Фамилија: Compositae
Племе: Cardueae
Род: Centaurea

Опис: Вишегодишња, типично планинска врста из бројног рода зечина. Стабљика угласта, висока 10-40 cm, најчешће са једном цветном главицом. Листови плиће али грубо назубљени, с обе стране једнобојно зелени, са утиснутим жлездама; доњи на дршкама, горњи седећи. Карактеристична одлика су чланковито коврџаве длаке и паучинаста маљавост биљке. Главице терминалне, опкољене најгорњим листовима, инволукрум изражено лоптаст, пречника 20-25 mm – у наставку са шиљато издуженим, до 20 mm дугим, уназад савијеним и перасто поређаним, длакавим трепљама. Цветови (VI-VIII) пурпурни, љубичасти или бели, ободни знатно крупнији, до 25 mm дуги. Папус дуг 2,5-3 mm, жућкасто-љубичаст, ахенија сивосмеђа, са длакама.
Екологија: Расте на рудинама и ливадама субалпске зоне, на црницама и смеђим тлима кречњачке геолошке подлоге. Изразита је хелиофита, па је најчешће налазимо на добро осветљеним местима. Добро је прилагођена стаништима са физиолошком сушом и периодичним варирањем температура.
Распрострањеност: Балканско-Алпски ендемитет. На Балкану не живи врста – Centaurea uniflora Turra – из које је издвојена и са којом је у литератури често мешана: ту је њихов ботанички агрегат представљен са nervosa. Има и неколико географских варијетета, нпр. f. kojicii на Проклетијама, ssp. davidovii у Бугарској, или типична форма ssp. nervosa у Источној Србији. Интересантно је да се ова ретка и угрожена врста не налази на листи заштићених биљака.