Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Asterales
Фамилија: Compositae
Племе: Cardueae
Род: Centaurea

Опис: Једногодишња озима (понекад двогодишња) 100-150 cm висока биљка, с трновитим главицама које носе жуте композитне цветове. Стабљике су усправне, гранају се од основе или одмах изнад. Гране су издужене, усправне или кратко устајуће, сиво пустенасто длакаве, угласте и окриљене листовима, чија се основа силазно-крилато пружа низ стабло и гране. Лишће је сиво до плавкастозелено, густо прекривено финим, белим, вунастим длачицама. Приземни листови перасто дељени на издужене режњеве, који се до времена цветања (VI-VIII) осуше. Главице јајолике, трновите, усамљене на врху стабљике, са дисковима жутих цветова. Инволукрум дуг 12-18 mm и широк 10 mm, с једном дугом средишњом бодљом и са два или више парова краћих бочних бодљи. Скаласти чашични листићи су ± густо покривени памучастим длакама с тамним мрљама у бази кичме. Средишње чашичне бодље на линији средишњих листића су најчешће издужене, 10-25 мм дуге, жућкасте, док се бочне јављају у паровима на бази централне кичме. Крунични листићи су светло или јарко жути, 13-20 mm дуги. Цвет је медоносан и радо га посећују пчеле и бумбари који га опрашују, од чега зависи продукција семена, иако су женски и мушки цветови на истој биљци. Плод сребрнастобео папус са крилатим семењем (ахенија), али ободни цветови доносе семење без папуса.
Екологија: Расте на пашњацима степског типа, обронцима поред путева, на каменитим и рудералним местима. Топлољубив је и отпоран на сушу, осенченост не трпи.
Распрострањеност: Пореклом је из медитерана, али је унесен у сва умерена поднебља па га има на свим континентима. Забележено је на појединим местима да наноси штету нагомилавањем на пашњацима, које потом због трновитости биљке стока избегава. Као јужноевропска врста са благим ширењем на север, код нас (у Војводини) се местимично понаша инвазивно, али није забележено ширење у великим размерама. Има десетак природних непријатеља који се њом хране или који на њој паразитују (укључујући двокрилце, муве, бубе сурлаше и једну гљиву) стога није потребно применити посебне мере заштите и хемијска средства против ове врсте.