Опис: Вишегодишња биљка висока 10-50 cm са усправном, витком, ± угластом и шупљом, слабо извијуганом стабљиком, која је при основи покривена приљубљеним опнастим листовима у виду рукавца. Листова 3-6, пегави, млитави, у доњем и средњем делу стабла издужено јајасти, најшири на средини лиске, најчешће тупи, у виду рукавца приљубљени стаблу. Листови на горњем делу стабла мањи, јајасто ланцетасти, често црвенкасти, допиру до цвасти или је горњи листови и премашују. Брактеје сличне листовима, јајасто ланцетасте и копљасте, већином дуже од цветова, често црвенкасте, са мрежастом нерватуром. Цваст (V-VII) класолика, у почетку купаста касније ваљкаста, дугачка 4-8 cm, на врху затупаста, доста богата љубичастопурпурним (ређе бледим или чак белим) цветовима. Спољњи листићи перигона јајасто издужени и на врху шиљати, 2 бочна штрче, дуги 8-8 mm, нешто пегави, на крају ± уназад повијени, средњи нешто краћи и није пегав; унутрашњи бочни ужи и краћи, заједно са средњим спољашњим граде кацигу. Усна стршећа, трорежњевита, ређе недељена, шира је него дугачка, при основи клинаста, обично пурпурна или ружичаста, са тамнијим, испрекиданим пегама и цртицама, при основи светлија; бочни режњеви ромбоични, на врху заобљени, дуж обода неназубљени или плитко назубљени; средњи режањ слабије изражен, троугласт, често врло кратак или дуг као и бочни, мало усечена обода до скоро дворежњевит. Оструга кратка, ваљкаста, права или косо наниже повијена, већином љубичаста. Плод капсула.
Екологија: Расте на влажним и забареним ливадама, тресавама, извориштима, пропланцима шума, од низија све до алпског појаса.
Распрострањеност: Европа (од југа до севера), предња Азија и Кавказ, Сибир. Субмедитерански
флорни елемент. У Србији је ретка орхидеја, налажен је на Копаонику, Старој планини, Јелашници, Озрену, Проклетију.
Напомена: Склон спонтаној хибридизацији са сродним орхидејама, нпр. у комбинацији са
пегавим каћуном (
Dactylorhiza incarnata ×
majalis) тамо где се станишта преклапају (за опис видети
овде).