Опис: Вишегодишња биљка висока 10-15 cm са крупном кртоластом, лоптастом луковицом, која је обавијена кожастим омотачем. Линеарни, врло уски листови (1-2 mm), обично голи, излазе у пролеће заједно са цветовима. Ових најчешће по 2 или 3 заједно (II-V), понекад јединачни, беличастог или љубичастог перигона; режњеви истог издужено објајасти, спојашњи са 3-5 уздужних тамнијих шара; цев перигона при врху жућкаста и гола. Прашнице жуте, дуже од прашничких конаца. Жиг наранџаст, клинасто раширених и на врху мало усечених режњева. Плод, који сазрева преко лета је издужена, мала чаура. (
Напомена: код шафрана на истом станишту може доћи до хибридизације, тако је нпр. забележен спонтани крижанац модрог шафрана са
златножутим шафраном, када је режањ перигона жут са љубичастим цртицама или лилавом шаром по средини.)
Екологија: Врста горских области (до горње границе предалпског појаса), ту расте по сувим ливадама и пашњацима, у шикарама, на каменитим падинама.
Распрострањеност: Јужна Европа (од Италије до Крима), Кавказ, Иран. Медитеранско-субмедитерански
флорни елемент. У Србији је забележен на Ртњу, Пљачкавици, Каменичком вису и другим планинама.