Опис: Одрасле гусенице равничарског поштара су потпуно зелене, са танком линијом по средини тела. Одрасли лептири се тешко разликују од брдског жутаћа, али је то донекле могуће код мужјака. Врх предљих крила је шиљатији, док је њихова спољна ивица равна.Црна боја у бази крила је нешто шира и равномерно распоређена, те не прати доњу ивицу крила.Црни руб који прати ивице крила је обично шири и често двострук, основна боја крила је загаситија, а наранџасто поље у средини доњих крила светлије.
Екологија: Ово је ливадска врста која се често среће на гајеним ливадама и дуж пашњака. Главна биљка хранитељка ове врсте је луцерка (
Medicago sativa), али се могу наћи на бројним биљкама из родова
Vicia,
Coronilla,
Lotus,
Cytisus,
Trifolium. У односу на брдског поштара, ова врста је изразити мигрант и често колонизује привремена станишта, а његове популације могу значајно да флуктуирају. Генетска анализа је показала мању варијабилност у односу на брдског поштара, што је вероватно последица изразитих миграција, мешања популаицја, и честих колонизација и повлачења за време ледених доба. Иако није угрожен, унапређењем пољопривредне производње, бележи се пад бројности ове врсте у Европи.
Распрострањеност: Насељава читав Палеарктик, а у Европи се среће у централним и севернијим крајевима. У Србији је њено рспрострањење мало изучено због сличности са брдским поштаром. Сигурно је присутна у Војводини, док јужна граница ареала није сасвим сигурна.