Опис: Ускршњи лептир се једноставно разликује од осталих једрилаца, а најлакше се препознаје по црној цик-цак шари која прати спољни руб крила. Јавља се с пролећа, нешто раније од сродног
ђурђевданског лептира. То се обично пада у време Ускрса, због чега је и добио назив „ускршњи“.
Екологија: Типична станишта су подручја покрај водених површина, али се неретко среће на зараслим ливадама и пољопривредном земљишту, а кадкад залази и у љутска насеља. Практично их има свуда где расту биљке хранитељке из рода
Aristolochia. Kод нас се гусенице најчешће развијају на
Aristolochia clematitis, али на већим надморским висинама изгледа да као биљку користе
A. lutea. Презимљавају у стадијуму лутке.
Распростањеност: Насељава јужну и централну Европу (изузев Шпаније где је мења сродна
Z. rumina и Италије, одакле је недавно издвојена врста
Z. casandra) и делове западне Азије (до јужног Урала и северозападног Казахстана). Ускршњи лептир је бележен на читавој територији Србије, обично на нешто нижим надморским висинама. Иако се сматра ретком и локалном врстом, изгледа да су код нас популације у порасту.