Опис: Ово је најчешћа врста еребије и једина врста која се јавља на нижим надморским висинама. Можете је разликовати по уједначеној, браон боји крила, на којима су округла окца. Међутим, на планинама се лако може помешати са
бистрооком еребијом и њихова сигурна идентификација се може обавити преко гениталне структуре мужјака. За разликовање на терену вам најбоље може послужити врх антена (посебно доња страна), који је браон код пролећне еребије, а црн код бистрооке. Такође, пролећна еребија је нешто крупнија и изгледа мало светлија док лети. Доња страна крила су сличне, уједначене боје, а беле тачкице у окцима на крилу су мање изражене.
Екологија: Среће се на различитим ливадама или крај шума. Гусенице се хране травама (нпр.
Bromus erectus,
Digitaria sanguinalis, Festuca ovina,
F. rubra,
Milium effusum).
Распрострањеност: Насељава подручје од Француске, преко централних делова Европе, до Урала и Кавказа. У Србији је типична за брдске крајеве, те изостаје у Војводини (изузев Фрушке горе), централној Србији и долини Велике Мораве.