Опис: Боја крила и изглед црних линија које прате крилну нерватуру су веома варијабилни код овог лептира, посебно код нешто тамнијих женки. Може се распознати по доњој страни задњих крила, на основу црвених кругова унутар низа поља уз ивицу крила. Ова поља се обично добро виде и са горње стране крила, као ред тамнијих поља. На пролеће га можете помешати са нешто ређим,
крашким шаренцем, који је тек недавно издвојен у засебну врсту. Осим разлика у ДНК секвенци и изгледу гусеница, одрасли крашки шаренци су светлије, уједначеније боје, имају непрекинуту, црну линију која прати ивицу крила и нешто округлије, наранџасте врхове антена.
Екологија: Насељава различита травната станишта, од ливада и пашњака у низији, до планинских камењара. Биљке домаћини гусеница су из родова
Centaurea,
Cirsium,
Arctium и
Plantago, али се најчешће среће на различку по коме је и добила назив на српском језику (
Centaurea sp.).
Распрострањеност: Има га у највећем делу Палеарктика и у читавој Европи, изузев крајњег севера и југа континента. Такође се може наћи у скоро целој Србији. Изгледа да наше популлације ове врсте припадају подврсти
M. p. occitanica, иако је на крајњем северу вероватно смењује
M. p. phoebe.