Опис: Загасити репкар је ситнија врста репкара и најсличнији је
малом репкару. Разликује се на основу беле линије која се налази на доњој страни задњих крила која је расцепкана и таласастог облика. Наранџасте мрље на ивици доње стране задњих крила су јасно раздвојена и оивичена обострано црном линијом.
Екологија: Насељава термофилне храстове шуме, ободе шума, изданачке шуме, деградиране шуме, као и ливаде са младим изданцима биљке домаћина – различитих врста храстова (
Quercus sp.). Најчешће користi храст лужњак (
Q. robur), китњак (
Q.petraea) и медунац (
Q. pubescens). Женка полаже јаја на стабло и гране веома младих биљака, некада и тик изнад земље. Ларва се храни пупољцима и листовима. Презимљује као формирана гусеница унутар јајета. У Србији може бити локално бројна врста, нарочито се лако запажа имаго на цветовима зове, бурјана и мајчине душице, али и на цветовима других врста биљака, претежно из породица штитара.
Време лета: Образује једну генерацију, имаго лети током јуна и јула.
Распрострањеност: Распрострањена у готово читавој Европи, осим у Великој Британији и већем делу Скандинавског полуострва, као и у делу западне Азије. У Србији се може наћи у претежно читавој земљи, осим у Војводини, где је забележена на свега неколико локалитета.