Опис: Ово је један од најлакше распознатљивих плаваца. Доња страна крила му је у смеђим тоновима, а распоред шара наликује на маскирне војничке униформе. На задњим крилима има репиће у чијој је бази једно плаво-црно окце.
Екологија: Мушкатлин плавац је алохтона врста у Европи, која се најчешће налази у насељеним местима, у близини гајене мушкатле. Гусенице се хране различитим биљкама из родова
Pelargonium (мушкатла) и
Geranium (здравац). У топлијим пределима Европе је примећено да се лептири успешно развијају и на дивљим врстама здравца (
G. sylvaticum,
G. sanguineum,
G. pratense). Лептир је штеточина гајене мушкатле, причињава велике материјалне штете и проглашен је за инвазивну врсту. Велика је опасност од ширења популација ове врсте на дивље врсте здраваца, где би компетитивним односима могао да угрози опстанак
здравчевог плавца.
Распростањеност: Природно ареал распрострањења мушкатлиног плавца је на подручју јужне Африке, одакле је почетком деведесетих година случајно пренет у Европу. Његово ширење је почело од западног медитерана ка истоку. Лептир прати топлије крајеве јужне Европе, који омогућавају лептирима да презиме. У Србији га је први пут пронашла Слађана Милојковић 2020. године у Нишу, када је поделила своје фотографије у групу Лептири Србије.