Опис: Ово је једaн од највећих лептира дуката. Мужјаке можете уочити из далека по јарко наранџастој боји крила, док су женке нешто неупадљивије. Доња страна задњих крила је лако препознатљива, плавичасте боје, са карактеристичном наранџастом линијом која прати спољни руб крила. Мужјаци су најсличнији
ватреном дукату, али се могу препознати по црним (дискалним) тачкицама у средини предњих крила. По боји крила наликује много мањем,
пегавом дукату. Доња страна крила подсећа на
бакренца,
балканског и
долинског дуката, од којих га одваја плавичастија нијанса и непрекинута наранџаста трака из руб крила.
Екологија: Велики дукат је везан за влажна станишта, као што су мочваре и делови покрај река и потока. Гусенице се хране разним врстама кисељака са мањом количином киселих материја (
Rumex hydrolapatum,
R. crispus,
R. aquaticus,
R. sanguineus,
R. obtusifolius) или срчењаком (
Persicaria bistorta). Велики дукат је добар мигрант, при чему женке полажу мали број јаја на веће раздаљине и омогућавају колонизацију нових станишта. Због тога се обично виђа по неколико јединки, а лептири друге генерације се неретко срећу и изван својих природних станишта.
Распротрањеност: Насељава већи део Европе, изузев крајњег севера и југа континента и добар део умерене и субтропске Азије. У Србији се среће готово свуда, осим највећих надморских висина.
Законска заштита
ДС, Анекс 2
ДС, Анекс 4
Берн, Aнекс 2
Берн резолуција 6