Iris reichenbachii var. bosniaca G. Beck ; Iris bosniaca (Beck) Dörfl. ; Iris serbica Pančić

Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Asparagales
Фамилија: Iridaceae
Род: Iris

Опис: Вишегодишња, 18-35 cm висока биљка са подземним гомољама. Листови усправни или благо српасто повијени, до 33 cm дуги и 9-15 (-20) mm широки. Прицветни листови (брактеје – приперци стабљике) јајасто или издужено ланцетасти, трбушасто надувени, по ободу опнасти. Цветови (V-VI) двополни, благо миришљави, 1 или 2 на врху стабљике. Цвет је перигон – цветни омотач јединствен за перунике, који се не раздваја на чашицу и круницу него се састоји од 6 при основи сраслих режњева – разнолик, може бити љубичасте, плаве или жуте боје, често са љубичастим нервима превучен. Унутрашња цев перигона скоро двоструко дужа од плодника, а краћа од режњева (дуга је 1,5-3 cm). Спољашњи режњеви (латице) цвета су светложућкасти, објајасто издужени, према основи клинасто сужени и пурпурно тачкасти, с горње стране са редом жутих или плавичастих штршећих длака. Унутрашњи режњеви су клинасти до објајасти. Плод је 50-60 mm дуга чаура (тоболац) која се по сазревању уздужно отвара са 3 заклопца.
Екологија: Типична планинска врста: у свим својим формама унутар ареала налазимо је на вишим положајима, најчешће појединачно или у малом броју јединки на истом месту. Настањује ливаде и пашњаке на каменитим рудинама и обронцима (карбонат, кречњак и доломит) на серпентинском, сувом и плитком земљишту. Може се наћи повремено и у шибљаку јоргована, проређеној шуми букве и мечје леске. Јавља се све до субалпског појаса.
Распрострањеност: Ендемит централних и југоисточних Динарида: има је само у БиХ, Србији и Црној Гори. Име је добила по месту првог описа: locus classicus форме жутог цвета (var. bosniaca) био је 1887. године на врху Требевића у Босни (описивач је чешки ботаничар немачког порекла Günther Beck). Типску подврсту (var. reichenbachii) описује и Јосиф Панчић 1874. године у својој Флори Кнежевине Србије, а доста раније, 1856. године – пре званичног описивача Heiffela – даје јој име Iris serbica или српска перуника, налазећи је у околини Београда (Panč., Fl. Belgr. p.243). Ова типска подврста – жутог и плавог цвета – осим Динарида настањује и Бугарску (Пирин), Македонију (кањон Вардара), североисточну Грчку (Родопи) а делом и поткарпатску Румунију (Ђердап). Подврсту плавог цвета (var. balkana) коју је 1876. у околини Пирота открио мађарски ботаничар Јанка, исти га именује у Iris balkana т.ј. балканска перуника. (На територији Србије јављају се све три форме/подврсте.)